Preko 100 utakmica je viđeno u ovoj rukometnoj sezoni na superligaškim terenima, ali ne možemo da se otmemo utisku, da je ovaj polufinalni meč Kupa Srbije, nadvisio sve dosadašnje. Šahovska borba dva trenera, muški dueli na obe strane, igra 2 na 2, polukontre i kontre, sve ono što je nekada krasilo rukomet na ovim prostorima. Odigrale su dve ekipe, koje uz Vojvodinu imaju najviše osvojenih trofeja u Kupu Srbije zaista dobar meč. Na kraju, srećno su slavile Nišlije, golom Spasića iz sedmerca, kada je vreme na semaforu već označilo kraj utakmice.
Počela je Metaloplastika dobro,stekla minimalnu prednost u uvodnim trenucima meča, da bi Nišlije pod dirigentskom palicom Krsmančića, brzo tu prednost anulirale, i održavali minimalno vođstvo, gotovo celo prvo poluvreme. Napravila je povreda Marka Trninića problem u rotaciji Vladanu Jordoviću, koji je bio vidljiv pogotovo u odbrani, ali je zato napadački X faktor bio Borivoje Đukić. Rođeni Šapčanin je nosio Metaloplastiku, pogađao iz svih pozicija posle dobrih asistencija Gojkovića i blokova Gorana Trkulje. Nisu bili igrači Železničara spremni za ovo iznenađenje koje im je Jordović servirao. Gol za gol, pridružio se sa tri gola u prvom poluvremenu i Viktor Matičić, za na kraju minimalnu prednost Nišlija pred odlazak na odmor.
NIje drugo poluvreme donelo ništa novo. Stegle su se odbrane, napadačkih opcija je na obe strane bilo sve manje, pa su tehnilke greške donosile prevagu, u jednom trenutku Metaloplastika je došla u prednost, ponovo je Borivoje Đukić igrao simultanku sa odbranom NIšlija. Promenio je i Jordović odbranu, stavio kapitena Mitrovića na prednjeg i osujetio na momente igru 2 na 2 Krsmančića i Jevtića. Ušlo se u samu završnicu meča sa nerešenim rezultatom, a onda u poslednjem minutu prava drama. Isključen je kapiten Mitrović, reći ćemo, pomalo diskutabilno, da bi u sledećem napadu Marko Došen iznudio sedmerac. Viktor Matičić je preciznim udarcem doneo izjednačenje, a trener Železničara zatražio tajm aut. Poslednji napad Nišlija sa igračem više rezultirao je novim sedmercem u poslednjoj sekundi meča. Spasić je bio siguran i odveo Železničar u finale. Tamo je po svemu prikazanom zasluženo mogla da bude i Metaloplastika. Sigurno da i se ravnopravno bori sa Vojvodinom za novi trofej.
Bio je ovo jedan od onih poraza kada ste najnesrećniji zbog rezultata koji je izostao, ali i jedan od onih poraza koji pokazuje da već sada svima možete da izađete na crtu. A priliku za revanš i novo odmeravanje snaga sa najboljim ekipama u srpskom rukometu, nadamo se imaćemo već uskoro. No, idemo redom, prvo da pobedimo u Aranđelovcu narednog vikenda.
Glavu gore plavi!
