U rukometu pobeđuje onaj koji postigne više golova, rekli bi pristalice ofanziva, ne u pravu su jednako koliko i oni koji tvrde da je suština primiti manje golova od rivala. Jedna od važnih karakterističnih igara Metaloplastike je jaka i čvrsta odbrana, a ona je izvodljiva samo kada im leđa čuvaju kvalitetni golmani. Za velike uspehe neophodna su minimalna bar dva dobra čuvara mreže, a upravo sa tim angažovani su Kljajić i Vladisavljević, jedan novajlija i jedan povratnik. Ljubomorno će čuvati svoju tvrđavu od drveta i mreže, a trudiće se da neprijatelja loptu zaustave što više puta.

Zašto je Metaloplastika bila Vaš izbor?

VLADISAVLJEVIĆ: Ovo je moj klub, uvek se vraćam, želim da nosim grb na srcu je konstantno prisutna kod mene i kada se poklopi sa željom rukovodstva, dogovor je vrlo brz i lak. Imam iskustva iz mnogo klubova i stojim na stanovištu da je ovo najbolji i najorganizovaniji klub u Srbiji.

KLJAJIĆ: To je niz faktora. Najpre sam poželeo da se vratim u Srbiju posle godine igranja u inostranstvu. Naravno, kada Vas pozove najveći klub Srbije, apsolutno znate koji je prioritet. Raspitivao sam se u klubu, čuo sve najbolje što se tiče stabilnosti i načina rada, trener Jordović je neko sa kim sam radio nekada i ko je ostavio izvanredan utisak. Prelomio sam, a onda kada sam obukao dres na kojem iznad grba stoje dve evropske zvezde, shvatio sam koliko je važno biti deo rukometne priče u Šapcu.

Continue reading “Intervju u tandemu: KOLEGE, SAIGRAČI, NE RIVALI” →

Rukomet je timski sport, svaki igrač je deo velike mašinerije koja samo u punom kapacitetu može dati rezultat. Svaki od igrača na parketu mora poznavati ostale u istom dresu kako bi rivalu pretila opasnost sa svih pozicija. Velika očekivanja ove sezone imamo od novajlija koji će naučiti da dišu zajedno sa “starosedeocima”, a novu snagu u napadu i u odbrani doneće nam tandem Saša Puljizović – Goran Trkulja. Novi šef, ali ime kluba i planovi rukovodstva doveli su ih u Metaloplastiku uprkos nekim drugim, finansijski boljim ponudama.

Ko je najzaslužniji za Vaš dolazak u Metaloplastiku?

PULJIZOVIĆ: Svoj rukometni razvoj, najvažnije segmente igre koje su mi omogućile da igram profesionalno ovaj sport dugujem Vladanu Jordoviću. Uz njega u Jugoviću sam sportski stasao, sazreo i čim me je pozvao, izložio svoje ideje, planove i ukazao na moj deo obaveza u tom projektu, znao sam da je Šabac najbolji izbor. Uz to vrhunski uslovi, posvećenost klubu svih u ovom gradu potpuno su me osvojili od prvog minuta.

TRKULJA: Pozvao me je trener Jordović. Nismo do sada sarađivali, ali smo tokom njegovog boravka u Mađarskoj imali neke kontakte. Jako mi se dopada njegov sistem rada, pristupa treningu, utakmici. Tako je počelo, a potom sam kroz razgovor sa ljudima iz uprave video jasno ostvariv i dobar plan. Želeo sam da budem deo nečega što polako raste i postaje veliki uspeh. Naravno, igrati za Metaloplastiku je najveća čast u rukometu Srbije.

Vaša lična očekivanja u klubu. Koji su zadaci koje ste sami sebi zadali?

PULJIZOVIĆ: Ukazano nam je poverenje i mi to moramo da uzvratimo. Ja nikada nisam voleo da dajem prevelika obećanja što se rezultata tiče. Od sebe zahtevam da uvek pružim maksimum, da do kraja se posvetim akciji, utakmici, klubu i ako svi to urade i igraju prema zamislima trenera, rezultat sigurno ne može da izostane. Meč po meč do uspeha.

TRKULJA: Kao tim najvećeg imena u Srbiji, Metaloplastika ne sme da teži manjim rezultatima. Najpre hoćemo u plej of i mislim da to ne sme doći u pitanje, ali ni u doigravanju nećemo da budemo samo učesnik. Nismo favoriti za titulu, ali sam uveren da možemo biti adekvatan takmac baš svima i da nema razloga da strahujemo od ma kog meča.

Već ste određen period u klubu, veći deo priprema je odrađen, odigrane tri pripremne utakmice, kakvi su utisci sada?

PULJIZOVIĆ: Vrlo pozitivni. Ima nekoliko iskusnih igrača, ali i neverovatno talentovane mlade igrače. Imamo neverovatan potencijal i ovi momci mnogu mnogo, zaista mnogo samo ako budu posvećeni koliko sada i ako se sa njima radi na pravi način. Još se uigravamo, ali već sada se vide jasni obrisi igri, a imamo sasvim dovoljno vremena za dodatno uigravanje. Ovde imaju odlične uslove za rad i to je dodatni podstrek za dalje.

TRKULJA: Malo ko, a možda i niko u Srbiji nema potencijal u mladim igračima kao Metaloplastika. Ovi momci su budućnost kluba, šabačkog, ali i srpskog rukometa. Zavisi od mnogo faktora, ali oni imaju sve preduslove da relativno brzo postanu nosioci reprezentacije. Odlično sarađuju sa nama iskusnijim igračima, što se pokazalo na pripremnim utakmicama. Radimo odlično i mogu reći da smo jedan “Dinamo” učesnika SEHA ligi fizički nadjačali nedavno, a njima sezona počinje za 10 dana, nama kasnije. Nema ni najmanje zamerke na bilo šta.

Da li ste imali priliku da, do sada, igrate sa nekim od aktuelnih saigrača?

PULJIZOVIĆ: Sa golmanom Kljajićem sam bio u Jugoviću jedan period karijere, dok sa ostalima nisam sarađivao u istom timu, no igrao sam protiv, poznajem deo momaka, a baš sjajna atmosfera u klubu doprinela je da se osećam kao kod kuće i da se osećam kao da ih sve znam godinama. Ukoliko se to oslika i na parket, biće fantastično.

TRKULJA: Samo sa Marinovićem u Vrbasu, no on je onda bio jako mlad i perspektivan igrač, ali protiv drugih sam igrao.

Koliko poznajete drugog intervjuisanog igrača?

PULJIZOVIĆ: Gorana poznajem iz Bosne, igrali smo mnogo, mnogo puta i jako mi je drago što smo sada saigrači. Nije on igrač koji je potreban nama, on je igrač koji bi značio svakoj ekipi. Razumemo se, mislim da smo to demonstrirali i na ovim utakmicama, a biće još bolje.

TRKULJA: Jedan od razloga što sam došao u klub je i angažovanje Saše Puljizovića. Bili smo na suprostavljenim stranama često, ali se od prvog meča videlo da je on srednji bek sa idejom, da brzo razmišlja i da ima sve karakteristike modernog organizatora igre. Verujem da je veliko pojačanje za klub i da ćemo zajedno ostvariti velike uspehe u plavom dresu. Kada kažem zajedno, ne mislim samo on i ja, već i svi koji čine ovaj veliki klub.