Kažu da je u sportu najbolja kombinacija mladosti i iskustva. Čitav naš tim ove sezone baziran je na tom principu, a na našoj desnoj, protivničkoj levoj strani deluje prototip te saradnje Vojislav Voja Brajović i Vukašin Vule Vorkapić. Iako godinama ne toliko iskusan, Voja je već prekaljeni internacionalac koji se ne libi da preuzme odgovornost kada je najteže, spreman je za ulogu vođe u nekim duelima, a koliko može kada je “biti ili ne biti” pokazao je nedavno u Požarevcu. Najbliži saradnik je naše sjajno krilo Vukašin Vorkapić. Dres Metaloplastike obukao je tek pre dve sezone, a već sada je “udarna igla” na desnom krilu i velika nada, ne samo Metaloplastike, već i naše reprezentacije. Pojedinačno su izvrsni, a kako ističu, zajedno još bolji, kvalitetniji od zbira pojedinačnih sposobnosti.

            KADA STE DOLAZILI U KLUB, ŠTA JE PRELOMILO DA ODABERETE METALOPLASTIKU I DA LI NEKADA PREISPITUJETE TU ODLUKU?

BRAJOVIĆ: Prethodne sezone se Metalurg suočio sa finansijskim problemima, shvatio sam da sreću moram potražiti na drugom mestu. Želeo sam u Srbiju jer sam u inostranstvu bio odvojen od supruge što nam je teško podnosili, jako smo vezani. Usledio je poziv Metaloplastike, a kada se za Vas interesuje jedan od najvećih klubova regiona, nema potrebe mnogo da razmišljate. Brzo smo se dogovorili i lako se razumeli oko očekivanja. Da nisam zadovoljan ne bih još bio tu. Biće teška sezona, ali svi smo fokusirani na uspeh sa našom Metaloplastikom

VORKAPIĆ: Posle jednog okupljanja mlađih reprezentativnih kategorija ondašnji trener Veselin Vuković pozvao me je da dođem na probu. Možete zamisliti kolika je za mene bila čast kada sam pred sobom imao mogućnost nastupa za klub neverovatne tradicije, ali i ekipu koja je poznata po odličnom radu sa mladim igračima. Nije postojao nijedan argument, ne da odbijem, nego da se i premišljam oko odluke. Došao sam, pokazao dovoljno na probi i tu sam već drugu sezonu. Uveren sam da sam doneo izvanrednu odluku, a jedni žal je što prethodne sezone nismo ušli u plej of. Sve to ispravljamo ove.

PLEJ OF JE PRIMARNA AMBICIJA OVE SEZONE, OSEĆATE LI, ZBOG TOGA, VEĆI PRITISAK NEGO RANIJE KAO ISKUSAN/MLAD RUKOMETAŠ?

BRAJOVIĆ:Metaloplastika ne sme da propušta plej of i nas ovaj grb obavezuje. Čast je da stoji kraj srca, ali svaka čast obavezuje. Shvatam šta se očekuje od mene, nikada se nisam libio da preuzmem odgovornost kada je teško, nijedan sportista ne bi smeo da strahuje od toga. Ima nekoliko nas u ekipi koji moraju iskustvo pokazati kada se “lomi”. U Požarevcu sam to bio ja, biće neko drugi naredni put. Najbolji se pokazuju kada je najteže. Biće ovo duga i teška sezona, nema ekipa protiv kojih unapred možemo upisati bodove, ali sam uveren u uspeh.

VORKAPIĆ: Uvek postoji pritisak, ali takmičarski naboj je razlog zbog koga smo počeli svi da se bavimo sportom. Kroz sport se učimo životu, a u životu nema uspeha bez pritiska. Mi mladi imamo sjajne iskusne saigrače i trenera koji će nam savetima olakšati nastup, psihološki nas pripremiti za sve izazove. Trudim se da u svakoj utakmici kombinujem koncentraciju, zalaganje i uživanje u igri koju toliko volim.

ŠTA VAS VODI U DOSADAŠNJOJ KARIJERI, ŠTA JE PO VAMA KLJUČNO ZA USPEH?

BRAJOVIĆ: Ne mislim da sam ja ostvario neku zavidnu karijeru, ali mislim da su me sve loše situacije činile jačim. Nisam imao sreće u nekoliko izbora klubova, odlazio sam u ekipe koje su se kasnije suočavale sa finansijskim poteškoćama, no uvek sam verovao da će se za posvećene i predane ukazati prava prilika. Za uspeh je neophodno strpljenje, uz vredan trening, disciplinu i posvećenost sportu koji volite.

VORKAPIĆ: Vodila me je, vodi me i vodiće me ljubav prema rukometu. Profesionalno se bavim onim što volim i to me čini srećnim. Svaki trening i utakmicu doživljavam kao još jednu mogućnost da unapredim sebe, da budem bolji u nečemu što je moja ljubav. Mislim da je ključ sreće raditi ono u čemu uživaš.

            OVE SEZONE SARAĐUJETE SA TRENEROM JORDOVIĆEM

            BRAJOVIĆ: Nama je on više od trenera. Čovek je neverovatno posvećen svom poslu, svakome je na raspolaganju, uvek je spreman i na individualni rad sa igračima, a verujte da tu privilegiju nemaju rukometaši u inostranstvu. Najmanji delić ovog sporta za njega je važan, u svaki sekund ugradi sebe i zato je cenjen gde god da radi. On nije samo trener, on nam je i prijatelj.

            VORKAPIĆ: Zadovoljstvo je biti u ekipi koju predvodi neko kao Vladan Jordović. Poznat je po radu sa mladima, po stvaranju vrhunskih igrača i pruža Vam sigurnost da će svaki savet koji dobijete od njega od Vas učiniti kvalitetnijeg rukometaša, ali i čoveka. On nije tu za nas ukoliko imamo nedoumice oko rukometa, sporta, već je najbolji savetnik kod svake poteškoće na koju nailazimo u životu, Vladan je nama više od trenera.

            VAŠ SARADNIK NA DESNOJ STRANI, KAO ČOVEK I KAO IGRAČ?

BRAJOVIĆ: U svojoj karijeri nisam video takav potencijal kod jednog krilnog igrača kao što ih poseduje Vule. Brzina, odraz, istančana ruka toliko važna za krilne igrače. Osim toga izueztno poštuje autoritete, radi predano i ja ne sumnjam da je pred njim sjajna karijera, te da će i seniorska reprezentacija u njemu uskoro imati nezamenljivo desno krilo. Uspeh u karijeri ne zavisi samo od nas, ali ono što je do njega, on će ostvariti. Saradnja sa njim ne bi bila tako dobra da nije i sjajan momak, otvoren, posvećen kolektivu.

VORKAPIĆ: Voja je predobar čovek, istinska podrška, odličan motivator. Bilo je situacija kada sam ja napravio neki pogrešan potez, kada sam ja bio ljut na sebe, ali ni onda nisam od njega dobijao prekor, nego podršku, nije dozvoljavao da ni na sekundu dozvolim da padnem, već me je podrškom podizao i motivisao. Odlično sarađujemo na parketu, a znam i da je kada mi treba savet. Privilegija je biti u timu sa njim.

U rukometu pobeđuje onaj koji postigne više golova, rekli bi pristalice ofanziva, ne u pravu su jednako koliko i oni koji tvrde da je suština primiti manje golova od rivala. Jedna od važnih karakterističnih igara Metaloplastike je jaka i čvrsta odbrana, a ona je izvodljiva samo kada im leđa čuvaju kvalitetni golmani. Za velike uspehe neophodna su minimalna bar dva dobra čuvara mreže, a upravo sa tim angažovani su Kljajić i Vladisavljević, jedan novajlija i jedan povratnik. Ljubomorno će čuvati svoju tvrđavu od drveta i mreže, a trudiće se da neprijatelja loptu zaustave što više puta.

Zašto je Metaloplastika bila Vaš izbor?

VLADISAVLJEVIĆ: Ovo je moj klub, uvek se vraćam, želim da nosim grb na srcu je konstantno prisutna kod mene i kada se poklopi sa željom rukovodstva, dogovor je vrlo brz i lak. Imam iskustva iz mnogo klubova i stojim na stanovištu da je ovo najbolji i najorganizovaniji klub u Srbiji.

KLJAJIĆ: To je niz faktora. Najpre sam poželeo da se vratim u Srbiju posle godine igranja u inostranstvu. Naravno, kada Vas pozove najveći klub Srbije, apsolutno znate koji je prioritet. Raspitivao sam se u klubu, čuo sve najbolje što se tiče stabilnosti i načina rada, trener Jordović je neko sa kim sam radio nekada i ko je ostavio izvanredan utisak. Prelomio sam, a onda kada sam obukao dres na kojem iznad grba stoje dve evropske zvezde, shvatio sam koliko je važno biti deo rukometne priče u Šapcu.

Continue reading “Intervju u tandemu: KOLEGE, SAIGRAČI, NE RIVALI” →

Rukomet je timski sport, svaki igrač je deo velike mašinerije koja samo u punom kapacitetu može dati rezultat. Svaki od igrača na parketu mora poznavati ostale u istom dresu kako bi rivalu pretila opasnost sa svih pozicija. Velika očekivanja ove sezone imamo od novajlija koji će naučiti da dišu zajedno sa “starosedeocima”, a novu snagu u napadu i u odbrani doneće nam tandem Saša Puljizović – Goran Trkulja. Novi šef, ali ime kluba i planovi rukovodstva doveli su ih u Metaloplastiku uprkos nekim drugim, finansijski boljim ponudama.

Ko je najzaslužniji za Vaš dolazak u Metaloplastiku?

PULJIZOVIĆ: Svoj rukometni razvoj, najvažnije segmente igre koje su mi omogućile da igram profesionalno ovaj sport dugujem Vladanu Jordoviću. Uz njega u Jugoviću sam sportski stasao, sazreo i čim me je pozvao, izložio svoje ideje, planove i ukazao na moj deo obaveza u tom projektu, znao sam da je Šabac najbolji izbor. Uz to vrhunski uslovi, posvećenost klubu svih u ovom gradu potpuno su me osvojili od prvog minuta.

TRKULJA: Pozvao me je trener Jordović. Nismo do sada sarađivali, ali smo tokom njegovog boravka u Mađarskoj imali neke kontakte. Jako mi se dopada njegov sistem rada, pristupa treningu, utakmici. Tako je počelo, a potom sam kroz razgovor sa ljudima iz uprave video jasno ostvariv i dobar plan. Želeo sam da budem deo nečega što polako raste i postaje veliki uspeh. Naravno, igrati za Metaloplastiku je najveća čast u rukometu Srbije.

Vaša lična očekivanja u klubu. Koji su zadaci koje ste sami sebi zadali?

PULJIZOVIĆ: Ukazano nam je poverenje i mi to moramo da uzvratimo. Ja nikada nisam voleo da dajem prevelika obećanja što se rezultata tiče. Od sebe zahtevam da uvek pružim maksimum, da do kraja se posvetim akciji, utakmici, klubu i ako svi to urade i igraju prema zamislima trenera, rezultat sigurno ne može da izostane. Meč po meč do uspeha.

TRKULJA: Kao tim najvećeg imena u Srbiji, Metaloplastika ne sme da teži manjim rezultatima. Najpre hoćemo u plej of i mislim da to ne sme doći u pitanje, ali ni u doigravanju nećemo da budemo samo učesnik. Nismo favoriti za titulu, ali sam uveren da možemo biti adekvatan takmac baš svima i da nema razloga da strahujemo od ma kog meča.

Već ste određen period u klubu, veći deo priprema je odrađen, odigrane tri pripremne utakmice, kakvi su utisci sada?

PULJIZOVIĆ: Vrlo pozitivni. Ima nekoliko iskusnih igrača, ali i neverovatno talentovane mlade igrače. Imamo neverovatan potencijal i ovi momci mnogu mnogo, zaista mnogo samo ako budu posvećeni koliko sada i ako se sa njima radi na pravi način. Još se uigravamo, ali već sada se vide jasni obrisi igri, a imamo sasvim dovoljno vremena za dodatno uigravanje. Ovde imaju odlične uslove za rad i to je dodatni podstrek za dalje.

TRKULJA: Malo ko, a možda i niko u Srbiji nema potencijal u mladim igračima kao Metaloplastika. Ovi momci su budućnost kluba, šabačkog, ali i srpskog rukometa. Zavisi od mnogo faktora, ali oni imaju sve preduslove da relativno brzo postanu nosioci reprezentacije. Odlično sarađuju sa nama iskusnijim igračima, što se pokazalo na pripremnim utakmicama. Radimo odlično i mogu reći da smo jedan “Dinamo” učesnika SEHA ligi fizički nadjačali nedavno, a njima sezona počinje za 10 dana, nama kasnije. Nema ni najmanje zamerke na bilo šta.

Da li ste imali priliku da, do sada, igrate sa nekim od aktuelnih saigrača?

PULJIZOVIĆ: Sa golmanom Kljajićem sam bio u Jugoviću jedan period karijere, dok sa ostalima nisam sarađivao u istom timu, no igrao sam protiv, poznajem deo momaka, a baš sjajna atmosfera u klubu doprinela je da se osećam kao kod kuće i da se osećam kao da ih sve znam godinama. Ukoliko se to oslika i na parket, biće fantastično.

TRKULJA: Samo sa Marinovićem u Vrbasu, no on je onda bio jako mlad i perspektivan igrač, ali protiv drugih sam igrao.

Koliko poznajete drugog intervjuisanog igrača?

PULJIZOVIĆ: Gorana poznajem iz Bosne, igrali smo mnogo, mnogo puta i jako mi je drago što smo sada saigrači. Nije on igrač koji je potreban nama, on je igrač koji bi značio svakoj ekipi. Razumemo se, mislim da smo to demonstrirali i na ovim utakmicama, a biće još bolje.

TRKULJA: Jedan od razloga što sam došao u klub je i angažovanje Saše Puljizovića. Bili smo na suprostavljenim stranama često, ali se od prvog meča videlo da je on srednji bek sa idejom, da brzo razmišlja i da ima sve karakteristike modernog organizatora igre. Verujem da je veliko pojačanje za klub i da ćemo zajedno ostvariti velike uspehe u plavom dresu. Kada kažem zajedno, ne mislim samo on i ja, već i svi koji čine ovaj veliki klub.