Category: Zanimljivo

Postanite deo razvoja nove aplikacije Metaloplastike Elixir!

Pozivamo sve ljubitelje rukometa i verne navijače Metaloplastike da se pridruže testiranju naše nove mobilne aplikacije!
Aplikacija je trenutno u fazi zatvorenog testiranja i dostupna je putem Google Play prodavnice. Ovo je jedinstvena prilika da budete među prvima koji će isprobati aplikaciju, podeliti svoje utiske i pomoći nam da je učinimo još boljom.
Vaše mišljenje je važno! Pridružite se i budite deo Metaloplastika zajednice u stvaranju nečeg posebnog!
Više informacija o pristupu testiranju pronađite na našem sajtu ili društvenim mrežama.




     

    Pedeset godina u eliti

    Prošlo je 50 godina kako je rukometni klub Metaloplastika ostvarila plasman u najviši rang takmičenja i od tog trenutka pa do danas nalazi se u kontinuitetu u njemu.
    Pozivamo sve ljubitelje rukometa, sportske radnike, ljubitelje sporta kao i sve Šapčane, da u nedelju 22. septembra dođu u halu Zorka i gromoglasnim aplauzom pozdrave ekipu koja, sada već te davne, 1974. godine, započela jednu novu rukometnu priču u našem gradu, priču koja i dan danas traje.

    Mali je broj ekipa u svetu koje mogu da se pohvale takvim uspehom. Igrati pola veka u eliti još je teže kada se pogleda period kroz koji je prošao rukomet kod nas. Pola veka u eliti je ogroman uspeh, bilo koji sport da je u pitanju, a ako tom uspehu dodamo dve titule prvaka Kupa evropskih šampiona (tri finala i isto toliko polufinala), jedno finale Čelendž kupa, sedam titula prvaka države (tri puta vicešampioni), šest puta osvajači nacionalnog Kupa (osam puta u finalu), jedan pehar Superkupa Srbije (dva puta u finalu) ali i veliki broj osvojenih turnira u regionu, onda je svima jasno šta Metaloplastika prestavlja ne samo u rukometu kod nas nego i u Evropi.

    Hvala Vam za sve što ste uradili za naš klub, naš Šabac i rukomet u njemu.

    DODIĆ ZA ŠABAC 24/7: Igram najbolji rukomet u životu i uživam u Metaloplastici!

    Mateja Dodić, 20-godišnje desno krilo Metaloplastike, igra sezonu života.
    Najbolji je strelac “plave furije” sa 79 golova u domaćem prvenstvu, treći je golgeter čitave Super rukometne lige Srbije i trenutno je jedini reprezentativac iz šabačkog kluba na širem spisku A selekcije za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj (10-28. januar).
    Osvajač bronzane medalje sa “orlovima” na EP do 21 godine rođen je u Vranju, ali posle šest sezona provedenih u Metaloplastici Mateja, u intervjuu za portal “Šabac 24/7”, iskreno kaže da mu je Šabac kao druga kuća!
    Miljenik ovdašnje publike se slaže s našom konstatacijom da se trenutno nalazi u životnoj formi ali je svestan da su pred njim tek vrhunski dometi i veličanstvena karijera. Da kucnemo u drvo…
    – Otkako me je sa 15 godina u Metaloplastiku pozvao trener Miodrag Kažić u Šapcu mi je prelepo. Nijednog trenutka nisam razmišljao o dolasku ovde. Još dok sam počinjao da se bavim rukometom maštao sam o tome da jednog dana zaigram u Metaloplastici. To je u rukometnom svetu kao da igrate fudbal za Crvenu zvezdu ili za Partizan. Jednostavno, gigant – s puno strasti govori o “plavima” naš sagovornik.

    Da li si imao prilike da na jutjubu gledaš čuvene šabačke vanzemaljce, dvostruke prvake Evrope sredinom 80-ih prošlog veka?
    MATEJA DODIĆ: O da, i uživao sam u svakom meču koji sam pogledao, iako se rukomet od tada mnogo promenio, brži je, sa više trčanja. Kakav je samo igrač bio Mile Isaković, puno je moglo da se nauči i od Vukovića, Vujovića, ma od cele te generacije, tu nije bilo slabog mesta, ta generacija je po svemu bila čudesna.

    Iz redova Metaloplastike si već sa 20 godina stigao do statusa juniorskog reprezentativca, a sigurno ćemo te gledati i u dresu A tima. Možda već od januara na EP u Nemačkoj?
    MATEJA DODIĆ: Uh, to bi bilo fenomenalno, ali sam prilično realan jer na mojoj poziciji igraju asovi kao što su Vorkapić, Đukić i Radivojević. Čast mi je što sam u njihovom društvu, kao kandidat, ali svi oni su po kvalitetu ispred mene. Moje je da radim i da strpljivo čekam šansu.

    U svakom slučaju, bićeš i srcem i dušom uz “orlove” na Evropskom šampionatu?
    MATEJA DODIĆ: To svakako. Iz mlađih selekcija dobro znam šta znači nositi dres sa nacionalnim grbom. Poseban osećaj. Srbija će u Minhenu imati težak zadatak jer je u grupi sa Islandom, Mađarskom i Crnom Gorom, ali verujem da možemo među dve najbolje ekipe koje će nastaviti takmičenje u drugom krugu.

    Vratimo se Metaloplastici… U Šampionatu Srbije odlično gurate, drugi ste na tabeli?
    MATEJA DODIĆ: Iskreno, pomalo i iznenađujuće smo tako visoko kotirani. Mada, samo mi znamo koliko truda ulažemo na treninzima, na utakmicama. Uspeli smo da spojimo mladost i iskustvo na pravi način, atmosfera je fenomenalna, slušamo sve što stručni štab od nas traži. Vojvodina je tu ispred svih, ali pre početka takmičenja na to drugo mesto su pretendovali mnogi – Dubočica, Partizan, Pančevo, Kragujevac… Samo da nastavimo tako. Jedva čekam revanš sa Vojvodinom, igraće se u Šapcu, a tu nam je publika veliki adut.

    Da li si očekivao da ćeš tako brzo, sa tek 20 godina, postati treći strelac lige?
    MATEJA DODIĆ: Iskreno, ne jer se ne opterećujem golovima, želim da igram za tim, radim šta mi se kaže, a opet dobar je osećaj kada tresete mreže. Crvenoj zvezdi sam dao 10 golova, uz pomoć saigrača, ali taj meč smo svi igrali dobro. Imamo takav tim da ako mene ne ide na nekom meču tu su i drugi moji saigrači koji su odlični u realizaciji. To je i snaga našeg tima.

    U nedelju vas čeka nastavak evropskog puta?
    MATEJA DODIĆ: I to kakvog puta. Krećemo sa beogradskog aerodroma u subotu u šest ujutro, letimo do Amsterdama, čekaćemo pet sati na presedanje za Helsinki, a onda sledi još dva sata puta autobusom kako bi smo stigli na megdan ekipi BK-46.

    Veruješ li da će “plus 2” iz Šapca biti dovoljno za revanš treće runde EHF Evropskog kupa?
    MATEJA DODIĆ: Sigurno će nam ta minimalna prednost značiti, ali to ne može da bude presudno. U Finskoj startujemo kao da je 0:0, taj meč moramo da odigramo maksimalno skoncentrisano, kvalitetno. Imamo motiva, kad već idemo na tako naporno putovanje, nastojaćemo svim snagama da se u Šabac vratimo kao pobednici. Imali smo “plus 7” u jednom trenutku u prvoj utakmici, verujem da je to pokazatelj da sa njima može da se igra. I da se prođe u sledeću rundu!

    Mateja Dodić sadašnjost i budućnost Metaloplastike. Privatno miran i skroman momak, na terenu – mašina za davanje golova. Rukometaš koji će, sigurno, obeležiti i vreme pred nama u dresu reprezentacije Srbije.

    Izvor Šabac 24/7

    Skola-rukometa-Metaloplastika

    Škola rukometa – pet decenija bez dana pauze

    Rad škole rukometa RK “Metaloplastika” obnovljen je u septembru 1973. godine, i za pet decenija neprekidnog rada škola je iznedrila veliki broj prvotimaca našeg kluba, dok je nekoliko hiljada dečaka treniralo rukomet.

    Osnivači škole rukometa bili su AcaTrifunović, Milivoje Debeljački (upravnik škole), nastavnici fizičkog vaspitanja, Đorđe Petrović (OŠ “Nata Jeličić”), Branko Damjanović (OŠ “Vuk Karadžić”) i Živko – Žuća Milovanović (OŠ “Laza K. Lazarević”). Kasnije su u radu škole, kao treneri bili angažovani bivši igrači: Jerotić, Pajić, Cvejić, Pavlović i drugi.

    Prvi trener u školi, koji je dve godine proveo u radu sa najmlađima, bio je Rade Radivojević. Zbog obaveza u prvoj ekipi mesto je ustupio Vasi
    Saviću.
    Već 1977. godine osvojeno je 1.mesto u Republici Srbiji i 2.mesto u Jugoslaviji.

    Prvotimci ponikli iz naše škole bili su Đukanović, Karanović, Stančetić, Simonović, Isaković, Vuković, dok je Rašić postao prvotimac 1973., odmah po završetku osnovne škole.

    Škola rukometa svoj izuzetan i kvalitetan rad, krunisala je 1989. godine, kada su dečaci rođeni 1969. godine predvođeni trenerom Milanom Simonović u Celju postali omladinski prvaci Jugoslavije. Već naredne godine odbranjena je titula omladinskog prvaka Jugoslavije. Ovoga puta to je pošlo za rukom generaciji 1970 godište, a pohod na titulu koju su izborili u Rijeci 1990. godine, predvodio je sa klupe trener Slavko Novaković.
    Iste godine Šabac dobio i pionirskog prvaka države. Sa titulom se pohvalila generacija dečaka rođenih 1975. godine a tim je sa klupe vodio je trener profesor Đoka Petrović.

    Teška i turbulentna vremena u državi koja je zahvaćena ratom na području bivše Jugoslavije, inflacijom i bombardovanjem tadašnje Savezne Republike Jugoslavije osetile su se i u klubu. Koliko god da se radilo u tim teškim vremenima nedostajali su vrhunski rezultati. Mnoge generacije su pokušale da ponove osvajanje titule ali su zauzimele druga i treća mesta na državnim prvenstvima. Post koji je trajao pune tri decenije je prekinula generacija dečaka rođenih 2008. godine. U Šabac iz Aranđelovca su se sa peharom prvaka države vratili dečaci M12, koje je predvodio trenerski tandem Željko Jokić i Miloš Mitrović najavivši povratak naše škole na velika vrata.

    PUT DUG 30 GODINA

     

    Da sve to nije slučajno, potvrdili su i u godini kada se obeležava pet decenija rada škole rukometa. Dve generacije je uspelo da se izbori za naslov prvaka države Srbije. Titulu prvaka za dečake do 12 godina, 28. maja osvojila je generacija dečaka rođenih 2010. godine koju je predvodio trener Miloš Mitrović, a nedelju dana kasnije i njihove dve godine starije kolege, dečaci rođeni 2008. godine koju su predvodili koordinator škole rukometa Miodrag Kažić i trener Nemanja Aleksić.

    Metaloplastika je klub koji i danas izuzetnu pažnju posvećuje radu škole rukometa, a sa ponosom ističemo i najduži period od pet decenija neprekidnog rada sa mladim naraštajima, po čemu smo sigurno, jedini klub u državi koji se time može pohvaliti na ponos svih generacija Šapčana.

    Zna se “KO je KO”!!!

    Renomirani rukometni portal Handball Planet izneo je rang listu najboljih klubova svih vremena kada kada su u pitanju ekipe sa starog kontinenta. Rang lista obuhvata period od 1957 pa sve do danas i na njoj je svoje mesto našlo 202 kluba.

    Lista je pravljena na sledeći način:
    KUP ŠAMPIONA / EHF LIGA ŠAMPIONA – Šampioni 10 bodova, finalisti 5 bodova, polufinalisti 2,5 poena
    KUP POBEDNIKA KUPA – pobednici 5, finalisti 2,5, polufinalisti 1,25
    EHF KUP – pobednici 5, finalisti 2,5, polufinalisti 1,25
    EHF Evropska liga – pobednici 5, finalisti 2,5, polufinalisti 1,25
    EHF CHALLENGE CUP / EHF kup – pobednici 2,5, finalisti 1,25, polufinalisti 0,62 bodova.

    Među prvih 100 samo tri kluba iz Srbije, dok su se među 200 najboljih našli još sedam klubova.
    Najbolje rangirani klub iz naše zemlje je i dalje Metaloplastika koja se nalazi na 16. mestu najboljih klubova svih vremena sa ukupno 35 bodova. Sledi Proleter iz Zrenjanina na 48. mestu sa 10 bodova. A među prvih 100, tačnije na deobi 94. mesta nalazi se RK Železničar iz Niša sa ukupno 3,75 bodova.

    Kada su u pitanju klubovi iz bivše Jugoslavije jedino se PPD Zagreb nalazi ispred našeg kluba i sa 46,25 bodova zauzima 10. mesto.

    Pogledajte kompletnu rang listu u izdanu Handball Planet.

    Bivši igrač Metaloplastike dobitnik Vukove nagrade

    Prof. Dr Vojislav Andrić je doktor metodike matematike iz Valjeva dobitnik Vukove nagrade.
    Vojislav Andrić u dresu sa brojem 12 u rukometnom timu “Metaloplastike” / Foto: Privatna arhiva Vojislava Andrića
    Vojislav Andrić u dresu sa brojem 12 u rukometnom timu “Metaloplastike” / Foto: Privatna arhiva Vojislava Andrića

    Nepunih pet decenija posvećen je afirmaciji matematike kao nauke i nastavnog predmeta, stručno – pedagoškom radu sa učenicima i nastavnicima, kao i doslednom zalaganju za afirmaciju prosvete, kulture i sporta širom naše zemlje. Posebno treba istaći njegovo dugogodišnje delovanjeu razvoju Valjevske gimnazije. Najpre je radio kao profesor, a potom i kao direktor u tri perioda i sa svojim kolektivom Valjevsku gimnaziju uvrstio je u red najuglednijih škola u Srbiji. U oblasti matematike objavio je 51 knjigu u preko 70 izdanja u tiražu od blizu milion primeraka, a udžbenici za osnovnu školu su prevedeni na jezike nacionalnih zajednica. Objavio je 40 stručnih i naučnih radova i realizovao 41 saopštenje na konferencijama i simpozijumima međunarodnog nivoa. Imao je 121 saopštenje na seminarima i stručnim skupovima u Srbiji, a realizovao je i više od 80 akreditovanih seminara za nastavnike. Učestvovao je kao predavač u više od 60 letnjih i zimskih škola mladih matematičara, a veliki broj je i sam organizovao. Takođe, organizovao je najveći broj republičkih i saveznih takmičenja i olimpijada za mlade matematičare. Uključen je u rad Istraživačke stanice u Petnici kao jedan od osnivača, predavača i stručnih saradnika. Trenutno je angažovan kao rukovodilac Matematičkog kluba „ Diofant“ u Valjevu, koji ima razgranate aktivnosti u oblasti rada sa mladim matematičarima, izdavačkoj delatnosti i na planu usavršavanja nastavnika. Zahvaljujući radu prof. Andrića matematika je mnogim učenicima postala omiljen predmet. Kao predsednik Društva matematičara Srbije, značajno je unapredio oblike i metode rada sa obdarenim učenicima u Srbiji i oblast stručno – metodičkog usavršavanja učitelja i nastavnika matematike. Obavljao je neke od najznačajnijih državnih poslova u kulturi. Njegov doprinos razvoju umetničkog amaterizma vidljiv je u povezivanju Valjevske gimnazije i KUD „Abrašević“. Delovao je i u sportu, bio rukometaš valjevskog „Metalca“ i šabačke „Metaloplastike“. Obavljao je i najviše funkcije u Rukometnom savezu Srbije.

    POLUFINALE KUPA SRBIJE: Vojvodina– Radnički UŽIVO

    Leskovac će 31. marta i 1. aprila biti domaćin finalnog turnira Kupa prof. dr Branislav Pokrajac. Poslednjeg dana marta meseca započinje borba za trofej nacionalog Kupa kada će se u polufinalnim duelima u SRC Dubočica sastati RK Vojvodina i SPD Radnički u 16:30 časova, odnosno RK Dubočica 54 i RK Metaloplastika od 19:00 časova.

    Obe polufinalne utakmice možete pratiti uživo na našem sajtu.

    Kup prof. dr Branislav Pokrajac
     Vojvodina– Radnički
    Četvrtak, 31. mart 2022. u 16:30 časova

    Prenos  utakmice omogućio: Sportuživo

    Rukomet kao porodična tradicija

    Četiri generacije sportista, tri rukometne. Dva golmana, dva srednja beka. Vukašin već prevazišao druge. Rukomet više od sporta. Okolnosti krojile karijere starijih. Najveća želja svih da Vukašin bude srećan i ostvaren, odličan sportista i još bolji čovek
    Dok se svi prisećaju „one“ Metaloplastike iz slavnih 80-ih, ljubitelji rukometa u gradu koji je ovaj sport proslavio širom planete maštaju jače nego ranije da bi nova generacija koja trenutno stasava u redovima najvećeg srpskog kluba mogla vratiti deo slave i ponosa. To je generacija u kojoj su: Dodić, Antonijević, Milovanović, Mirković, Ćosić, Marjanović, Pavković, Novaković, Zorić… Nedavno je na širem spisku reprezentativnih seniorskih kandidata , uz Srdanovića i Milenkovića bilo i ime jednog iz pomenute generacije, Vukašina Antonijevića, srednjeg beka, kome je tek 17 leta.

    Priča o Vukašinu je u stvari nastavak priče o Antonijevićima, porodici čije članove je život vodio u različite profesije, ali rukomet je spona među njima koliko i prezime. Vule „samo“ ima sve predizspozicije da napravi „preokret“ sportske storije gde Dragoljubov unuk, Vladin sin, Pavlov sinovac, čini da oni budu Vukašinovi deda, otac i stric .

    Dragoljub Antonijević je paralelno stajao među stativama fudbalskog i rukometnog gola. Braneći za šabačku Mačvu nastupao je, između ostalog i u kup utakmici protiv Crvene Zvezde, kada je Dragan Džajić postigao pobednički gol. Dok je još stasavao u na fudbalskom terenu u Šapcu, današnjoj sokolani nastajao je novi sport. Predratna hazena je polako nestajala, a rađao se mali rukomet, odnosno danas svima poznati i slavni sport. Zajedno sa doajenima sporta poput Luke Božanića bio je deo prvih generacija ondašnjeg Partizana, Mačve, kako se današnja Metaloplastika zvala do 1970, a potom i „plastičara“.

    – Voleo sam sve sportove, golmanska pozicija me je posebno inspirisala, bio sam poznat po bravurama. Bio sam i u fudbalu i rukometu, onda je to bio novi sport, ali protkan pozitivnom energijom i osećajem da je u velikom usponu. Izabrao sam ga veroatno zbog prijatelja i mog dragog trenera Miće Kljeze, odnosno Milana Antonića koji je nesebično savetovao u svakom trenutku, bio više od trenera.

    Dok je Dragoljub nastupao na veteranskim turnirima u Umagu, njegov sin Vladimir Antonijević nastavio je rukometnu golmansku tradiciju sredinom 80-ih.
    -Počeo sam kod čuvenog profesora Đoke Petrovića, a u prvi tim me je pozvao Nikola Jevremović Gužva. Iz generacije smo Ivan Ćosić, Vlada Vešić i ja selektovani u prvi tim. Na golu je bila izvanredna konkurencija. Tu su bili čuveni Zoran Đorđić, stigao je iz Valjeva Radosavljević, a tu je bio i Vladan Krasavac, potom Neba Stojinović i Dane Šijan. U toj generaciji su Banfro, Neđa Jovanović, Vlada Matić, Milan Milošević, Sušić…

    Savetujem moga unuka da razvija vrednosti i vrline ne samo na rukometnom terenu, već i da bude, pre svega, dobar i pošten čovek, da uvažava timski rad, da bude kreativan, da ovlada samokontrolu i toleranciju. Važno je da se suviše ne uzdigne u pobedama, niti da poklekne pred porazima. Poneki neuspesi mogu da budu velika škola

    Maturant Medicinske škole, diplomac smera zubni tehničar našao se na prekretnici 1992. godine, ostanak u rukometu ili odlazak na studije. Odlučio se za drugu opciju, uspešno završio Stomatološki fakultet i danas je doktor stomatologije.

    -Dugo sam se dvoumio, jednako su me privlačila različite odluke i na kraju sam ipak prelomio da upišem studije stomatologije u Beogradu, što je i značilo kraj rukometne karijere. Bile su to teške godine i uz uobičajene dileme mladosti postojao je i pritisak situacije u okruženju na koju niste mogli ostati imuni. Veliki podsticaj sam dobio od dr Bate Džinovića i profesora Aćima Dragutinovića.

    Već je Antonijevićima rukomet bio deo identiteta, te je još jedan član izašao na parket. Vladimirov brat Pavle zakoračio je na trening Metaloplastike, uz jednu važnu promenu.

    -Načinio je strašnu „izdaju“ (smeh), prekinuo je golmanski niz i odabrao da bude levo krilo. Gledao je istinske majstore na toj poziciji poput Mila Isakovića i to ga je privlačilo. Otac i ja smo žalili što se ne oproba na srednjem beku, jer je građom bio više za to mesto i drago nam je da je kasnije ipak došao u bekovsku liniju i tu praktično završio karijeru – priseća se Vladimir.

    Pavle Antonijević je stasavao do prvog tima Metaloplastke, nosio plavi dres, odrastajući uz sport koji je bio mnogo više od treninga i utakmica. Ostaje upisan u istoriju još jednog kluba. Praktično od osnivanja Mačve iz Bogatića do kraja karijere nosio je dres Bogatinaca sa kojima je postigao istorijske uspehe. Stigli su od najnižeg „beton“ ranga do Super B lige. Kako sam ističe, sva lepa rukometna sećanja nose mali žal.

    -Rukomet me je izgradio kao ličnost fizički i mentalno, naučio me da gubim, pobeđujem, da se borim, doneo poznanstva, upoznao sam brojne gradove, klubove, žalim što što nisam iskoristio pun potencijal, mnoge okolnosti su uticale na to, ali ne žalim što sam izabrao rukomet i bio deo ovog sjajnog sporta – naglašava Pavle, inače otac malog Maksima koji iako ima svega četiri godine odlično barata sa loptom.

    Vukašin je stasavao uz rukometne memoare deda Dragoljuba, oca Vladimira, ali prateći i razvojni put strica Pavla koji se probijao na sportskoj sceni u teškim godinama. Uverio se u brojne rizike, ali uvideo sve lepote igre koja je proslavila grad i već postala deo porodice.

    – Trenirao sam najpre džudo, stigao do zelenog pojasa. Jedan period sam trenirao paralelno dva sporta, imao sam podršku za svaki izbor, te sam poslušao srce i opredelio se samo za rukomet. Čast mi je što sam dobio priliku da nastavim porodičnu tradiciju, obučem slavni dres Metaloplastike i svaki trening je nova prilika i novo zadovoljstvo koje me ispunjava i podstiče da napredujem – deli sa nama Vukašin razmišljanja apostrofirajući poverenje trenera kao najvažnije.

    FOTO: RSS
    FOTO: RSS
    -Imao sam sreću da kroz dosadašnju karijeru sarađujem sa odličnim trenerima i dobrim ljudima koji su znali kada je potrebno biti strog, kada blag, reč je o ljudima koji su razumeli sve trenutke kroz koje igrač prolazi, pomažući da ih lakše prevaziđemo. Uz taj pristup lakše je pružiti maksim na parketu.
    Dragoljub i Vladimir su nosili dres sa brojem jedan, dok Pavle i njegov sinovac Vukašin na leđima čuvaju 14. Već sada je Vukašin ostvario nešto što prethodne generacije nisu.

    -Dragoljub je bio blizu reprezentativnog dresa Jugoslavije, čuveni Abaz Aslanagić je bio konkurencija. Vukašin je nadmašio sve nas pozivom u nacionalni tim pre 18. rođendana i svakako ima najviše potencijala da ostvari značajnu rukometnu karijeru. Nije ni on odabrao gol, ali mogu reći da poseduje taj gen, pre tri godine je bio najbolji golman turnira u malom fudbalu (smeh) – smatra otac kadetskog reprezentativca i već sada potencijalnog nosioca seniorske selekcije Srbije.

    Priča o Vukašinu je u stvari nastavak priče o Antonijevićima, porodici čije članove je život vodio u različite profesije, ali rukomet je spona među njima koliko i prezime

    Kroz mlađe kategorije Vukašin je napredovao do najpre drugog tima Metaloplastike sa kojom je igrao u Prvoj ligi, dobio je šansu kod Veselina Vukovića među provitimaca, a sada je važan deo planova Miodraga Kažića. Napredovao je korak po korak, te nije želeo da propusti ni Super B ligu.

    -Nastupa povremeno i za Ub u Super B ligi, na dvojnu registraciju. Rukomet je njegova pasija i želi da stekne što više iskustva, da ne preskače nivoe, već da u svakoj utakmici, na svakom treningu postane kompletniji – navodi Vukašinov otac prisećajući se saveta koji je imao kada je sin sa njim podelio želju da rukomet bude njegov sportski izbor.

    -Savetovao sam ga da posle treninga, ma koliko naporan bio, on ne sme biti psihički umoran, već ispunjen i da se raduje narednom. Ukoliko je drugačije, onda nije dobro i izbor treba preispitati. Moja najveća sreća je kada ga posle treninga vidim nasmejanog i raspoloženog. Ne sme da se prezastiti, već da u sportu vidi polje za napredak i saznavanje svih tajni u njemu.

    Prekretnica leta 2021.
    Vukašin Antonijević je uz Mateju Dodića i Filipa Milovanovića bio na spisku selektora Teodorovića za Evropsko kadetsko prvnstvo u Varaždinu. Dve godine mlađi od većine, nije očekivao da će imati veliku minutažu, no osećao je ponos što je deo ekipe. Roditelji šabačkih momaka su odlučili da otputuju i pruže uživo podršku sa tribina.
    -U prvoj utakmici krah, gubimo od vrlo prosečne Italije. Od Vukašina dobijam poruku u kojoj me pita da li smo napustili Varaždin u šoku. Shvatio sam koliko je njemu i svima njima teško. Nismo ni razmišljali o odlasku, a kada sam mu to napisao javio mi je da je trener napravio potpunu promenu u ekipi, te da od naredne utakmice on postaje prvi srednji bek. Prvi naredni rival izuzetna Slovenija. Verovao sam u njega najviše, imali smo vrlo kratku prepisku. Pobedili su Sloveniju, a on je proglašen za igrača utakmice.

    Talenat je važan deo uspešne karijere, još bitniji segment je rad, ali i želja da se uči, napreduje, da se svako znanje prihvata, analizira, primenjuje.

    -Razume hijerarhiju, prihvata svaki savet trenera, uvažava svaku odluku i trudi se da iskoristi svaki sekund na parketu, bez razmišljanja da li je zaslužio više minuta ili ne. Spreman je da igra i jedan i 60 minuta. Njegova pozicija zahteva brzo reagovanje i racionalnost kada razliku čini jedan trenutak. Zna da mora biti najracionalniji kada su emocije najjače svestan je toga što je izuzetno važna stvar i uveren sam ispravan pristup – podvlači Vladimir.

    Put uspeha je dug i naporan, ali ne i nesavladiv. Najvažnije odluke mora doneti Vukašin, a generacije rukometaša Antonijevića su tu kao potpora za sve što ga čini srećnim.

    – Savetujem moga unuka da razvija vrednosti i vrline ne samo na rukometnom terenu, već i da bude, pre svega, dobar i pošten čovek, da uvažava timski rad, da bude kreativan, da ovlada samokontrolu i toleranciju. Važno je da se suviše ne uzdigne u pobedama, niti da poklekne pred porazima. Poneki neuspesi mogu da budu velika škola. Treba da radi na izgradnji svoga stila igre, po čemu će biti uočljiv, naravno, da iz toga proistekne brzina i efikasnost u konačan ishod igre. Osnov je da snažno veruje u sebe i u pobedu.

    Put do velikih postignuća uz trud, posvećenost, odricanja, nosi i dozu fortune koja iz prikrajka ume da odigra značajnu ulogu.

    -Mnogo je svakodnevnih saveta koje delim sa njim redovno, ali najvažnije je da je on pametan, talentovan momak, izrasta u velikog igrača, želim mu svu sreću u daljoj karijeri i nadam se da su se sve loše mantre za rukometne kariejre Antonijevića završile sa mojom karijerom i da je za njega spremna sva sreća – naglašava Pavle, stric i kolega po poziciji.

    Suština očevih želja je slična, nije suština u uspehu, već dostizanju ličnog ispunjenja i zadovoljstva njegovog Vukašina.

    -Želim mu da bude srećan, šta god da čini sreću za njega. Voleo bih da bude vredan i pošten igrač i čovek. Porodica je tu da bude potpora svemu. Mi smo tu da obezbedimo mir, da nema strah od greške. Svaki pritisak je pogrešan, a rad se isplati u jednom trenutku, pre ili kasnije, ali se isplati neminovno.

    Članovi porodice žele, a mladi Vukašin sanja velike uspehe, za sada u dresovima plave i crvene boje.
    -Moje želje su usmerene ka matičnom klubu, sanjam trofej sa Metaloplastikom, želim dobar rezultat ovog leta sa kadetskom reprezentacijom, a dugoročno da budem deo reprezentacije koja će vratiti naš rukomet u svetski i evropski vrh.

    D. B.

    IZVOR: Glas Podrinja

    “Proizvodi” Metaloplastike u Segedinu

    Nekada bi ovaj naslov mogao sugerisati informacije iz privrede, ali ova se ipak odnosi na rukomet i predstojeće Evropsko prvenstvo gde Metaloplastika neće imati direktno svoje članove, ali će u sastavu selektora Đerone biti dva igrača koja su rukometno stasali baš u plavom dresu.

    Na spisku izabranih golmana nalazi se Milan Bomaštar, danas golman Ademar Leona, a do ove sezone prvi golman šabačke Metaloplastike u kojoj je stasavao nekoliko sezona, spremno dočekavši šansu koja ga je preporučila i Špancima i reprezentaciji. Deo karijere proveo je i na pozajmici u drugom klubu sa našeg područja Mačvi iz Bogatića.

    Opcija na levom krilu je Vukašin Vorkapić. Još uvek mladi krilni igrač iz Beograda u Metaloplastiku je stigao kao sredoškolac, kroz nastupe u Metaloplastici 2 i prvom timu postao nezamenljiv na svojoj poziciji, najbolji strelac kluba i reprezentativac. Danas nastupa u Francuskoj.

    Među reprezentativcima je i još jedan igrač iz Šapca, reč je o beku portugalske Benfike Petru Đorđiću. On je momak rođen u Šapcu, sin čuvenog golmana Metaloplastike i reprezentacije Zorana Đorđića.

    Petar Đorđić (foto: sajt Balkan handball)

    Evropsko prvenstvo startuje u četvrtak. Prvog dana Srbija igra protiv Ukrajine, potom u subotu se sastaje sa Hrvatskom i na kraju je rival Francuska, 17. januara. Dva najbolja tima iz grupe prolaze u drugu fazu.

    Milić do poslednjeg trenutka

    Milan Milić, bek francuskog Nanta takođe je ponikao u Metaloplastici gde je došao kao izuzetno mlad, te je u prethodne dve sezone apsolutno došao do izražaja. Njega nema na konačnom spisku, ali je bio do poslednjeg trenutka u konkurenciji i svakako je budućnost ovdašnjeg rukometa.

    IZVOR: Glas Podrinja

    ŠABAC NOSIM U SRCU: Vukašin Vorkapić na oproštaju od Metaloplastike pred odlazak u Francusku

    Vukašin Vorkapić je u Novom Sadu u nedelju odigrao poslednji meč u domaćem takmičenju za Metaloplastiku. Reprezentativno desno krilo, raskošnog talenta, ovog leta se seli u francuski Ivri.
    FOTO: Arkus liga
    FOTO: Arkus liga

    -Trener Kažić mi je pre meča rekao da bi trebalo da uživam u utakmici jer je poslednja. Pristupio sam tome vrlo ozbiljno, trudio sam se da se na lep način oprostim od kluba koji je zaslužan za sve što sam do sad postigao – kaže Vukašin koji je u tom dvoboju postigao 13 golova.

    Šapčani su sezonu završili na trećem mestu, ostali su bez SEHA lige?
    -Nije to ono što smo želeli, ali takav je sport…

    Kakav je osećaj bio igrati poslednji meč u dresu kluba u kome ste igrački stasali, postali reprezentativac?
    -Predivno je bilo nositi taj dres, igrati u Šapcu, gradu divnih ljudi. Posebna je ljubav prema Metaloplastici, klubu u kome sam se afirmisao i koji je zaslužan za moj igrački razvoj.

    Teška sezona je iza vas, u svakom smislu, a gde su Šapčani izgubili korak, ostali na kraju i bez drugog mesta?
    -Protiv Železničara i u Nišu i u Šapcu, ali i Partizana u Beogradu. Tu nismo smeli da kiksnemo tako. Nije smelo da nam se dogodi da izgubimo sa velikom razlikom. Moguće je da smo bili malo i umorni, jer smo igrali i Arkus ligu i SEHA ligu, neki igrači nisu uspeli da se dovoljno odmore.

    Da li ste spremni za prve inostrane izazove? Sada će publika u Francuskoj imati priliku da uživa u Vašem talentu?
    -Spremam se za to već godinu, dve, jedva čekam da pokažem sebe u najboljem svetlu.

    Bićete na oku i selektori Toniju Đeroni?
    -Da. Zahvalan sam mu na pozivu u reprezentaciju, što sam imao priliku da igram kvalifikacije protiv Francuske i Grčke. Mnogo sam i naučio od njega, neke nove rukometne cake.

    Očekujete li da se nađete i na spisku putnika za Evropsko prvenstvo, grupa je izuzetno zanimljiva, Francuska, Hrvatska i Ukrajina?
    -Reprezentacija je u usponu, biće zanimljivo svakako, a potrudiću se da nađem svoje mesto tamo. Naravno, selektor je taj koji ima poslednju reč – kaže Vorkapić.

    Izvor: Sportski Žurnal

    Pola ekipe u reprezentaciji Srbije

    Ne ovo nije neka vest koju smo izvukli iz arhive, ovo je sadašnjost i realnost.

    Pola ekipe drugog tima Metaloplastike, koju velikom većinom čine dečaci rođeni posle 2003. godine a koji se sa velikim uspehom takmiče u PRLM Centar, dobilo je poziv da se krajem meseca odazovu reprezentativnom pozivu. Od osam reprezentativaca, četvorica već uveliko igraju značajnu ulogu najelitnijem našem takmičenju ali i u regionalnoj Seha Gazprom ligi, noseći plavi dres prvog tima RK Metaloplastike.

    Poziv za reprezentaciju su dobili naši mladi igrači:
    Golmani – Nikola Zorić i Damjan Marjanović.
    Levo krilo – Filip Milovanović
    Desno krilo – Mateja Dodić
    Pivot – Dušan Dukić
    Srednji bek – Vukašin Antonijević
    Levi bek – Luka Karić
    Desni bek – Brana Mirković

    Ovo svakako još jedna potvrda da se uporan rad isplati, imajući u vidu da je čak pola ekipe koju sa velikim uspehom u PRLM Centar vodi trener Miodrag Kažić, dobilo poziv da brane nacionalni grb.

    Ovo je najbolji način da se nagradi naporan rad i upornost dečaka iz naše škole rukometa ali i njen sam rad. Još jednom smo pokazali da smo najbolja sredina za razvoj mladih rukometaša i dakazali da imamo ono što niko nema. Imamo mladost.

    Mateja Dodić i Metaloplastika obnovili saradnju

    Danas je u prostorijama kluba, svoj ugovor produžio i mladi igrač šabačkih plavih, desno krilo Metaloplastike, Mateja Dodić. Ugovor je produžen na nove četiri godine i kako nam ističe, Metaloplastika je najbolje rešenje za njegov razvoj ali i za razvoj svakog drugog mladog igrača.


    Dodić je u istoriju šabačkog rukometnog kluba već odavno ušao, kao najmlađi igrač prvog tima od postojanja kluba. On je svoj prvi nastup u plavo-belom dresu imao 16. februara 2019. godine protiv ekipe RK Sloga Zmartforce (    41:28) postigavši pet golova i sa samo petnaest godina, deset meseci i dva dana postao najmlađi igrač koji je nastupao na jednoj zvaničnoj utakmici za naš klub.

     

    VIDEO: Vuković i Srdanović gosti emisije AS sport

    Sjajne partije u plavom-belom dresu, bile su samo motiv više da Tanja Ilić u emisiju As sport, lokalne RTV As, u goste pozove levo krilo plastičara, Marka Srdanović ali i šefa stručnog štaba Veselina Vukovića.

    Kakvi su planovi? Šta nas očekuje u nastavku sezone? Kako teče oporavak povređenih igrača? Kako izgledaju utakmice i treninz kod nas  i u svetu, za vreme korone? I još mnogo toga možete saznati ako u narednih dvadesetak minuta ostanete sa nama i pogledate emisije As sport koju, u skraćenom izdanju donosimo za vas.

     

    Priznanje za dugogodišnji rad (VIDEO)

    Priznanja za doprinos unapređenju rukometa u našem gradu i dugogodišnji radu u klubu dobili su Aleksandar Gligorić za 30. godinu rada u klubu i Milovan Đenadić Đenka za 25. godinu od kako je prvi put uzeo mikrofon u ruke kao zvanični spiker rukometnog kluba Metaloplastika.



     

    Još jednom veliko Vam hvala.

    Statistikom kroz Seha Gazprom ligu

    Posle završene sezone, red je sumiramo rezultate. Ono što je nama bilo najvašnije je ligaški deo takmičenja. Imajući u vidu da domaća Arkus liga nije igrana zbog aktuelne situacije oko epidemije Korona virusa, obradićemo statistiku u Seha Gazprom ligi.

    Odigrali smo 12 utakmica postigavši ukupno 320 golova (prosek – 26,67 golova po meču). Najviše golova je dato sa linije 6 metara , ukupno 188 uz 86 promašenih šuteva (68,61% uspešnosti). Sa linije devet metara postigli smo ukupno 91 gol a 144 puta smo bili neuspešni (39,39% uspešnosti). Kada su u pitanju golovi sa linije od sedam metara, 41 pogodak uz 13 promašaja, prosek 75,93%.

    [table “” not found /]
    1-Pavkovic-Filip-spremno
    2-Dodic-Mateja-spremno
    3-Vorkapic-Vukasin-spremno
    5-Trifunovic-Milos-spremno
    6-Pisaric-Djordje-spremno
    7-Babic-Aleksandar-spremno
    8-Dosen-Marko-spremno
    9-Cagalj-Igor-spremno
    10-Zarkovic-Aleksa-spremno
    12-Bomastar-Milan-spremno
    13 - Aziz Mohamed Aidi
    16-Jandric-Todor-spremno
    17-Djukic-Borivoje-spremno
    20-Micic-Dusan-spremno
    21-Maticic-Viktor-spremno
    22-Todorovic-Uros-spremno
    25-Gojkovic-Nemanja-spremno
    26-Petrovic-Strahinja-spremno
    29-Milic-Milan-spremno
    32-Aleksa-Kljajic-spremno
    33-Trkulja-Stefan-spremno
    44-Babic-Dejan-spremno
    45-Luka-Ivanić-spremno

    Golman

    1

    Filip Pavković
    [table “” not found /]

    12

    Milan Bomaštar
    [table “” not found /]

    16

    Todor Jandrić
    [table “” not found /]

    Desno krilo

    2

    Mateja Dodić
    [table “” not found /]

    22

    UROŠ TODOROVIĆ

    [table “” not found /]

    32

    Aleksa kljajić

    [table “” not found /]

    Levo krilo

    21

    VIKTOR MATIČIĆ

    [table “” not found /]

    26

    STRAHINJA PETROVIĆ

    [table “” not found /]

    Desni Bek

    29

    Milan Milić
    [table “” not found /]

    10

    Aleksa Žarković

    [table “” not found /]

    Levi Bek

    5

    Miloš Trifunovič
    [table “” not found /]

    7

    Aleksandar Babić
    [table “” not found /]

    17

    Borivoje Đukić

    [table “” not found /]

    33

    Stefan Trkulja

    [table “” not found /]

    45

    Luka Ivanić

    [table “” not found /]

    Srednji Bek

    6

    Đorđe Pisarić
    [table “” not found /]

    20

    Dušan Mićić

    [table “” not found /]

    25

    Nemanja Gojković (k)

    [table “” not found /]

    Pivot

    8

    Marko Došen
    [table “” not found /]

    9

    Igor čagalj

    [table “” not found /]

    44

    Dejan Babić

    [table “” not found /]

    Levi Bek