Intervju u tandemu: KOLEGE, SAIGRAČI, NE RIVALI

U rukometu pobeđuje onaj koji postigne više golova, rekli bi pristalice ofanziva, ne u pravu su jednako koliko i oni koji tvrde da je suština primiti manje golova od rivala. Jedna od važnih karakterističnih igara Metaloplastike je jaka i čvrsta odbrana, a ona je izvodljiva samo kada im leđa čuvaju kvalitetni golmani. Za velike uspehe neophodna su minimalna bar dva dobra čuvara mreže, a upravo sa tim angažovani su Kljajić i Vladisavljević, jedan novajlija i jedan povratnik. Ljubomorno će čuvati svoju tvrđavu od drveta i mreže, a trudiće se da neprijatelja loptu zaustave što više puta.

Zašto je Metaloplastika bila Vaš izbor?

Stanko Kljajić

VLADISAVLJEVIĆ: Ovo je moj klub, uvek se vraćam, želim da nosim grb na srcu je konstantno prisutna kod mene i kada se poklopi sa željom rukovodstva, dogovor je vrlo brz i lak. Imam iskustva iz mnogo klubova i stojim na stanovištu da je ovo najbolji i najorganizovaniji klub u Srbiji.

KLJAJIĆ: To je niz faktora. Najpre sam poželeo da se vratim u Srbiju posle godine igranja u inostranstvu. Naravno, kada Vas pozove najveći klub Srbije, apsolutno znate koji je prioritet. Raspitivao sam se u klubu, čuo sve najbolje što se tiče stabilnosti i načina rada, trener Jordović je neko sa kim sam radio nekada i ko je ostavio izvanredan utisak. Prelomio sam, a onda kada sam obukao dres na kojem iznad grba stoje dve evropske zvezde, shvatio sam koliko je važno biti deo rukometne priče u Šapcu.

Ove sezone predvodiće vas novi trener Vladan Jordović?

VLADISAVLJEVIĆ: Nismo do sada sarađivali, ali je to čovek poznat i hvaljen u čitavom rukometnom svetu. O njemu slušam u superlativima gde god da je radio, au to sam se uverio od prvog dana rada. Uživamo u njegovoj posvećenosti, pristuou radu, treningu, impresionira me posvećenost edukaciji u kojoj svi učestvujemo.

KLJAJIĆ: Uveren sam da ne postoji čovek koji je bio toliko posvećen rukometu kao na, mislim da na živi rukomet 24 sata. Nema trenera koji će voditi računa o detaljima, a toliko će morati da igraju, da ga razumeju da će biti i prijatelj kao Vladan. Zadovoljstvo je raditi sa njim.

Lične ambicije u Šapcu?

VLADISAVLJEVIĆ: U kolektivnim sportovima lične ambicije su podređene timskim. Došao sam da pomognem, naravno da je sve bilo lako kada su nam se ambicije složile. Imamo odličan tim, verujem da možemo mnogo, čak ni mi nismo svesni, u potpunosti svog potencijala. Radujemo se početku sezone, hoćemo da igramo, da se pokažemo i to je najvažnije.

KLJAJIĆ: Tu sam da pomognem ekipi, plej ne sme da izostane, a onda ćemo videti. Mislim da imamo vrlo kvalitetan tim koji može mnogo. Lične ambicije su da budem deo kolektivnog uspeha.

Pripreme su završene uspješno?

VLADISAVLJEVIĆ: Odlično su odrađene, utakmice su demonstrirale da smo zaista pravilno usmereni, da znamo cilj i da imamo plan po kome radimo i koji daje rezultate. Primarni, obavezni cilj je plej od, ne mi sa igračima i potencijalom kojim raspolažemo, uveren sam, možemo više od toga. Naravno, korak po korak.

KLJAJIĆ: Svi smo bili zadovoljni kako smo izgledali na parketu, rezultat nije bio primaran, ai mi smo dominirali. Nećete morati da zaboravite, da budete skoncentrisani na igru, a uspešan će vam biti dostupan na parketu.

Da li je iskustvo još dragocenije za golmana nego za igrača?

VLADISAVLJEVIĆ: Teško je odrediti, zavisi od pojedinca, ali iz mog ugla mogu samo reći da sam prošao mnogo, mislio da sam završio proces učenja, ali onda će novi trener, novi sistem rada, novine koje obogaćuje karijeru i shvati da još ima da se uči. Jordović je posvećen i golmanima, učim i sada i verovatno ću do kraja karijere.

KLJAJIĆ: Apsolutno, kako godine prolaze sazrevate ne samo igrački, nego i kao čovek. U godinama sam kada svoju ulogu shvatam drugačije. Nisam tu samo da čuvam gol, budem deo jake odbrane, već da budem tu i za mlade igrače, da ih čuvam u situacijama koje su mene oblikovale tokom godine i da pomognem da budem ne samo dobri sportisti, već i dobri ljudi.

Borislav Vladisavljević

Poznajete li rivala za mesto među stativama?

VLADISAVLJEVIĆ: Mi smo kolege, saigrači, mi se dopunjujemo, rivaliteta nema. Znam ga sa nekim utakmicama kada je bio na drugoj strani, prvi put smo se slagali, ali imam samo reči hvale. Učim od njega, mi se dopunjujemo. Ima utakmicu kada jednom golmanu ne ide, onda je tu drugi da čuva tim. Radimo timski na odbrani gola, rivaliteta nema.

KLJAJIĆ: Na prvi trening sam hteo da se upozorim da Boru nisam prepoznao sa kratkom kosom. Ipak kada su mi objasnili kome je reč i kada sam u mislima dodao kosu, setio sam se kolege na suprotnoj strani u nekim utakmicama (smeh). Sjajan momak, sjajajn profesionalac koji posvećenošću zaslužuje da bude u najvećem klubu Srbije. Mi smo cimeri, drugari, kolege. Bora, Boma i ja smo tu na istom zadatku, važno je da nekome od nas ide dobro na utakmicu jer tako tim napreduje, a to je najvažnije.

Start a Conversation

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *