POGLED ŠEST GODINA U NAZAD, DA LI JE DOLAZAK U METALOPLASTIKU BIO PRAVA ODLUKA?
MILOVANOVIĆ: Apsolutno. Sjajne godine su iza mene u ovom klubu. Prošao sam mnogo toga u Šapcu. Radovali smo se Kupu, igrali finale Čelendž kupa, bili vicešampioni, radovali se tom istorijskom rezultatu, istovremeno žalili što nismo osvojili titulu. Bilo je i teških trenutaka, poput prošle sezone i straha čak i za opstanak u jednom trenutku. Imam iskustvo plej ofa i plej auta. Iskustvo koje ću pamtiti celog života, ne samo kroz karijeru.
RASTAO SI U METALOPLSTICI I UZ METALOPLASTIKU, IPAK, IMA LI RAZLIKE U TRENUTKU KADA OBUČEŠ DRES PRVOG TIMA U ODNOSU NA NASTUPE U MLAĐIM KATEGORIJAMA?
ĐUKIĆ: Uvek sam davao sve od sebe, ali je seniorski nastup neuporediv sa bilo kojim drugim. Mnogo više publike posmatra utakmice, veća je odgovornost, veći pritisak. Pioniri, kadeti, juniori još na rukomet ne gledaju kao svoj životni poziv, trude se, rade, napreduju, ali još je to samo jedna od aktivnosti tokom školovanja, a već u prvom timu igrači uglavnom na sport gledaju kao izvor prihoda, segment života u kome teže punoj afirmaciji. Treba biti psihološki spreman za utakmice prvog tima, za pritisak koji nosi svaka akcija i mora da se razvije svest o značaju svakog poteza na ukupan uspeh ekipe.
KAO MLADOG IGRAČA, KUDA TE VODE RUKOMETNI SNOVI?
MILOVANOVIĆ: Sanjam o nastupu za seniorsku reprezentaciju, uspešnoj karijeri u inostranstvu, ali prvi san koji bih voleo da ostvarim je titula sa Metaloplastikom, jedino što ne dostaje u ovih šest godina, titula i plasman u ligaški deo nekog evropskog takmičenja Lige šampiona ili Kupa EHF.
ĐUKIĆ: Uvek težim najvišem, voleo bih da uspem van granica Srbije, ali sve postepeno. Prva i najveća želja je šampionski pehar u Šapcu. Kup sam osvojio, bio sam deo ekipe koja je ponela zvanje vicešampiona, najsrećniji bih bio kada bi ime Metaloplastike stajalo uz zvanje šampiona Srbije.
MIŠLJENJE O KLUPSKOM KOLEGI?
MILOVANOVIĆ: Fantastičan čovek, sjajna osobe i izuzetan rukometni potencijal. Jako smo dobri i van terena. Uspeh u sportu zavisi od mnogo faktora, ali Bora ima sve predispozicije za vrhunsku karijeru. Samo da ga zaobiđu povrede i ne sumnjam da će o njemu pričati rukometna javnost širom sveta.
ĐUKIĆ: Iako smo na istoj poziciji, mi nismo rivali, mi smo drugari i meni je čast što sam drug sa osobom kao što je Nemanja. Jedan drugog oslovljavamo sa “kumara” što dovoljno govori o bliskosti. Odličan čovek, istovremeno mlad i već rukometno iskusan, volim da pričam sa njim o svemu, ne samo o rukometu. O rukometnim mogućnostima nema potrebe mnogo govoriti. Već je igrao za mlađe reprezentativne kategorije, vrlo brzo će nositi, siguran sam, i dres seniorske ekipe. Rukometni vrh je Nemanji apsolutno dostižan.
